Priručnik za ništa

Vidi,progledaj...


08.12.2012.

gledanje na jedno oko

sinoc popit kuci dodjo i pusti neki titlovan film il seriju vise se ne sjecam sta sam gledo. jebiga kafane se pozatvarale, iz drakstora dvi pive poneo i nako po poledjenom asvaltu dvaput oklizno hvato pive nizbrdo, malo nogama malo rukama u maniru vrhunskog golmana, sreca limenke bile pa ih citave kuci doneo. isprzio nako na jedno oko gledajuci koje jaje i komad bajatog hljeba nako preko zubi probacio da ne lezem gladan, u sobi prozor osto otvoren, vatra se ugasila, al bar je svjez vazduh u sobu uso izlapio oni sav smrad od carapa pepeljare pa sam ko insam nako tresuci se uspio zavuc pod jorgan i gledat taj film malo na jedno malo na drugo oko i trudeci se pratit one titlove. ono nako kad zatvorim jedno oko razmisljam o nekim cudnim stvarima koje mi u trenutku jako pametno izgledaju, a na ono drugo gledam u film i mako mutne likove pokusavam pohvatat, al u istom trenutku razmisljam o svemu i svacemu i jako pametnim stvarima, kojih se po sreci ne mogu sjetit da ih prekucam, mozda neke djelove i pohvatam al mi jako glupavo djeluju kad ih podjem pisat.
jebiga mozda ja imam problem sa pamcenjem il sa alkoholom, i naticanjem glave ujutru, dok sam bio mladji konto sam da je to mahmurluk, al kako starim sve vise kontam da mi glava ima cudan i natekli osjecaj od silnog razmisljanja i ukazivanja cinjenica i razjasnjavanja stvari samih sebi, nako polegnute glave i prateci neki beznacajni filmski uradak.
sad do otkrica sam doso da alkohol pospjesuje razmisljanja al ne i pamcenje...
a sto se tice ona dva piva  jutros sam ih popio i uspjesno doso do zakljucka da sebi moram kupit veci ekran, neki LCD TV il monitor... i naravno lanac il neki povodac za daljinski, sat sam ga jutros trazio picka mu materina jest me i iznerviro.

01.08.2012.

crveno

erotika , pornografija i ostala seksualna pomagala , poput pluga , traktora i ostalih nadnicarskih zajebancija...
jebiga ja sam oduvjek zelio traktor zarko crvene boje, bez kabine samo sa onom sipkom priko pola , na njemu sve prikljucke od pluga , freze do tanjirača... ali mora bit crven,
i onda ti ja krenem u njivu nako izjutra kroz mahalu , na oni crveni traktor prikopcam plug i idem orat njivu , a kone ono poranile u stalu pa iz avlije uzdisu i vicu vidi onog malog komsinog sto je vredan , a i lepo mu stoji ovi crvni traktor... a ja ko maneken se vožem kroz selo na svom crvenom traktoru... al jegiga stari nije plaho zemlje imo pa kupio samo motokultivator i vazda smo za vece poslove morali cojka iz drugog sela zvat da nam vece poslove obavlja...a i motokultivator zut ko da ga ko pokakio...
a volim crvenu boju stacu

31.07.2012.

o automobilima

meni se licno svidja BMW, ono crni ogroman sa elektricnim podizačima stakala, ono kad vidis kog ko ti nije simpatican il nekog ne prestiznog statusa u drustvu , kad malo jace pritisnem na dugmeto prst ono prozor padne a ja hraknem za njim, pa jos malo po gasu da ga oni smog pritisne po plucima pa malo da kasljuca.
aaa nisam zaboravio na table, table obavezno moraju bit na njemackom, more i svica al eto ono u bosni svi razumiju njemacki pa sam mislio da ih nabacim ono ko dodatnu opremu.
nebi se ja bolan plaho vozo sa njim koji krug kroj jednosmjernu, preko duple pune prid kaficom polukruzni okret da napravim i skrip bacim ono kad naglo krenem, pa malo po komsiluku...
eee onda bi otiso trazio kakog majstora ono kucu da mi pravi , jebo BMV, sta cu na zadnjem sjedistu lovu cuvat, nego brate vako di kraj magistrale plac od nekih 600m2 da tu mogu metnit kucu obavezno sa rosvajnom ogradom i plavom fasadom, plava mora bit da dreči... i neki poveci parking ispred di bi mogo priko dana suncat BMW...
mislim ako vec nisam narodni heroj, morem sebi sam da dignem spomenik u obliku kuce, jest da se vracat tu necu , nego kad krenem na more usput i kuce u njemackoj tu svratim da se pohvalim malo po selu da odo u makarsku i kupim ovi novi model kariranog sorca za kupanje.
naravno  struju prikljucit, najmoderni namjestaj i bjelu tehniku iz njemacke da se ugradi. one lustere metnit oko kuce da komsije po citavu noc ne moraju  palit svjetla u kuci.
mislim inace svi gase radi stednje svjetlo po kucama do ponoci ja im eto do jutra nek vide od mene...koga smeta nek brate sebi kupi roletne a nisu ni skupe ovdje u bosni u vas to bagatela ha ja, radte zarate ko vas jebe...ja vaki fin svjetlo vam prikljucio vi meni tako... u fukare jedne neznam koji kurac i dodjem , vite i kucu sam napravio ovdje kod vas a vi mene prozivate...umjesto da se ponosite sto imate vakog komsiju, eee u nas u njemackoj nebi vi mogli vako... i stoko vidi kakva auta vozate nikakve vi saobracajne kulture nemate...pu fukare...samo da sam znao nebi ja čeko 92. da odem odavle...u njiha u njemackoj kod nas u njemackoj, svi bi vi bili drukciji da vidis kako svabo tamo postroji...i jebem ti selo, uh disam ja rodjen.

26.07.2012.

osvajanje svemira

Posto sam odlucio da se ne zelim samoubiti...vec eto nastavit ono mislim suocit se sa zivotom i zivit...mislim svi mi zivimo autodestruktivno neko voli masno, neko slano, neko slatko...

Sad posto je zivot predamnom pa da ja uprem ono u neku misiju , razmisljam ja tako neki svemirski program da osposobim ovdje u bosni , nadjem par astronauta , dignem neku lovu od drzave il federacije kao ono promovisem nas svemirski program svjetu i ako bogda napravim neki plan na 60 godina do prvog lansiranja u svemir... ono zamisli bosanski astronaut na mjesecu , mislim izjava šeset godina treniranog bosanskog astronauta nakon izlaska na mjesec bi bila „ovo je pičkin dim za mene , al velika stvar za bosnu i hercegovinu“ i naravno pozdrav ono srcano „ želim da selamim sve svoje kolege astronaute koji su ovdje samnom, mater i oca dole kući i brata u njemačkoj i zelim sretno sklapanje braka svom braticu uz pjesmu baška ona baška ja , i vas u studiju i reži“

Eto mislim vec vidim ostvarenje tog plana ono sletanje na mjesec i tako ta sredstva od vlade za svemirski program, eto do sada me je ovo kostalo dva miliona eura, al halal bilo.

 Izmedju ostalog bi otvorio neku kafanu da se mozemo okupljat tu poslije treninga i kačat slike sa ovih priprema, eto mislio sam da na vlašić il bjelašnicu idemo na visinske pripreme. Znam da nisam razradio ovaj tehnički dio oko opreme al otom po tom dugih je 60 godina nesto ce vec ispast...uvjek nesto ispadne...sem ako nas ne optuze za nuklearno naoruzanje pa nas napadnu kad rusi naftu nadju...ma bitno je da ja ovu subvenciju od vlada dobijem da morem platu sebi uzet i ovim astronautima obećat isto platu.

 

Nego ne muci mene to, to je rijeseno, uputio sam pismene zahtjeve na par adresa i čekam potvrde o sredstvima, nego evo ima mjesec kako ja planiram , jednoj djevojci od koje sam se udaljio il ona od mene da joj rodjendan čestitam, pa nebil kakav odnos ponovo ostvarili, ono zaljubljive sam prirode , a ona ljepa a i svidjo sam joj se , jesam ozbiljno sve dok joj se nisam presto svidjat , i posto naporan , dobro ne naporan rekla je uporan ma isto pa hajd...pa eto ja malo ocajan hocu da budem pa da posaljem poruku  „sretan ti rodjendan“ i da dodam jos malo patetike u to sve pa da mi ona odgovori pa ovo ono pa mozda i kolacima da me casti ipak joj je rodjendan...

 

A mozda mi i odgovori... a mozda i ne...

Eto jebote koji sam ja gigant osmislim svemirski program, a djevojku koja mi se svidja ne znam vratit...a kamoli...

eh da joj pjesmu ne napisa...sa njenim plavim ocima ko refremom, a bogami je ne prepisa.

24.07.2012.

definitivno ne zelim...

Ma jok , ne bih ja da se ubijem , nedo mi bog... a dicu to radit  , pa jebo te mislim nije da mi se ta misao ne vrti po glavi , al vako realno gledajuci nebi to ni bilo pametno... ne znadem di mi je stari pistolj sakrio a vlastiti nemam , pa mi ta iako jako privlacna izvedba samoubistva povlacenjem okidaca otpada... a nema sanse da bi se vjeso onim strikom , kud je pet metara strika pet maraka , kud dok bi ja naso mjesto di bi se okacio , i ćef me prošo , a i da se bolan objesim koji sam baksuz neko bi naletio pa me prije izdisaja skino , kaki sam smotan nebi ni znao napravit onu omču da mi odma vrat pukne. Mislio sam ja i da se bacim sa kakvog solitera makar osam spratova il eventualno dvadesetak, al neznam nikog ko stanuje u jednom takom sve neke pickice boje se da im lift ne zaglavi pa se smjestaju u zgrade maksimalno pet spratova...ma ko bi me i pustio u zgradu mislim sad se svi zakljucavaju... jesam konto sam ja i na utapanje svejedno plivat ne znam , al znas kaki je nas svijet vidio bi da se insan tusi pa bi priteko pomoc pa ko bi objasnjavo sta sam u rijeci ja ko neplivač radio , ko bi mi povjerovo da sam šporeta vadio ha ja kad su ovi romi davno sve povadili...

Ma ko bi se poslije vuco po onim psihijatrima, pio one antidepresive i te zajebancije...a more bit kaki je ovi svjet da me di i u ludnicu metnu na one elektrošokove...ko bi mi u posjetu doso, a jebiga ni interneta nebi imo...sl vidi joj ona ludjacka kosa mislim da bi se osjeco ko hudini , ono ko oni mene zakopcali a ja se ko lafo vadim , faca u bolnici , mozda bi i koji smjesak nabacio ovim psihoporemecenim...kojih bi i zvanicno posto clan...

Cuj od milion gluposti koje bi ja mogo radit ja skonto da samoubistvo nebi , mislim otkako zahladni i ja postado skroman , razmisli o svemu i jedna stvar koju ne zelim da uradim izadje na vidjelo...

Pa sam ono dug je dan mozda jos koja stvar koju ne zelim radit izadje na vidjelo...

 

Pa vidi ono sutra novi dan nova ideja, novo razocarenje, mislim do kraja zivota ako me auto ne udari il neki zalutali metak pogodi mnoge bi stvari mogle otpast iz planova...

Ono uzeo sam u razmatranje samoubistvo onako iz gluposti , mislim citam ovaj se ubio ovaj razmislja ovaj nema volje za zivot , ovaj strajka gladju , nema od cega zivit... itd.

Mislim evo ja sam skonto da samoubistvo nema bas neki autodestruktivan ucinak, tek ono na hožama bi ustedio kao to je neki izlazak iz vjere...halal bilo hožiluku , al sad iz vjere nebi da izlazim...

Jebiga lahko sam donio odluku sta ne zelim...do kraja hefte planiram donet odluku sta zelim da uradim:)

23.07.2012.

preteklo me vreme

Nesto mi jutros na um pade, kako je tesko bez novca...

Jebiga ja ne znam bez njega, ne znam pustit djevojci da plati ne znam ono šupački se izvuć od ture, ne znam pit sok pola noći i coolirat po kafiću sa flašicom u ruci, ne znam i ne znam.

Jedva sam prestao nudit cigare svima okolo.

 

Jebiga ne znam bit sa svakom djevojkom koja je rada , nemerem otic sa svakom na piće , jebiga ne zanam  se udvarat , prirodno sam šarmantan pa pokupim koju na gluposti , a i to onu koja je vec impresionirana mojom pojavom... jebiga ne znam sad sta bi sa ovim djevojkama od 16-17 godina, koje se vješaju , ona muška strana mi šmaga da joj onu tek formiranu guzu ispipam svojim rukama , one bujne grudi malo raskopčam , onaj bjeli sjaj da sebi pred oči raskopčam da im oblik vidim da odmjerim težinu da vidim boju bradavica...

Nisam ja kriv što ona iz kuće u pola haljine izlazi, nisam ja kriv što je šorc i majicu prerasla predprošle godine, valjda recesija il šta vec ja znam.

 

Šta već ja znam nije mi bog dao neki karakter da ja mogu nemoralu i nepoštenju da odolim , na prvu ja pristajem na sve , al vec poslije me savjest grize.

Nisam nikad imo neku mjeru ni učem, uvjek sam kad sam pio pio litru dvi , kad pušim pušim kutiju dvi...

 

Jebiga sad gledam ove djevojke svoje generacije što su ribe bile za svog vakta hodale sa seljoberima kojekakvim dok sam ja klinac bio, nisu ni gledat htjele, đaba bilo martinki, lrvis hlača i vijatnamke, đaba bilo kose duge, kad je meni 17-18 i petak onaj papirni u džepu, đaba bilo ljepote moje, đaba bilo što sam im ličio na dipa il nika kartera, nije ni jedna htjela iza doma il u nekom sokaku da se hvata samnom, da je diram...ona išla za ojebinom u nekom golf dvojki sa likom bjelih patika i dolce bregana hlačama, armani sa onim orlom bjelom majicom...pa sam i ja u depru pado i povođen lažnim idealima pomislio da je golf dvica auto ,a odjeca sa pijace in...

 

I sad kad me preteklo vrijeme, jebiga druže sudija...nisam stigo da safatam neku kad sam imo dvadeset i koju, da odrastamo zajedno, nego sad kad mi je dvadeset i preko nekolko kad sam previše odrasto, ne mogu ja da slušam kako je njoj bjelogija teška il nju ne voli profesor matematike a bosanski je pretežak i smaraju je lektire.

 

Ja se opijam...i kontam da se podjem prijavljivat na ove oglase za usamljena srca, zenu da sebi nađem il još koju godinu da pričekam da se ove moje generacije podju razvodit, il da posmatram ove duže veze kad se raspadnu da se zaletim a iz ocaja možda kakva šmagali vako prihvati bračnu ponudu il makar seks dok se ne izmiri sa ovim sto joj je dosadio, al je podoban...

 

A, ne , ne ide bolan na novo... konto sam ja i to, al uvjek naidže neka u pola fakulteta , il neka sto se udaje samo u diasporu il je toliko bila u opticaju da je ni u banci zamjenit ne mogu...

 

A moji jarani se žene, zaručuju imaju veze, a meni zavide , kažu kako imam uspjeha sa ženama, a ja ne želim uspjeh ja samo zelim da me mati popusti i ne očekuje snahu ni unuke, ni nešto, nešto šta ja znam ja bi još koju godinu luto pio , odmjeravo žene,djevojke išo u pičku materinu , sam lego sam se budio ja bi još malo zadnju paru konobaru davo...

 

Ma ja bi još malo da se djevojkama na me šmaga, da im uzimam brojeve, da ih na kafe vodim ja bi ponovo neku vezu od 6 mjeseci, godinu ...ja bi još malo patio i još malo razmišljo zašto je puklo zašto ne želi više da me čuje ja bi htjeo još kojeg leptirića da mi okrene sve naopako dok je pred avlijom čekam...

Ja bi ...

03.07.2012.

more more, sinje mora

ide mi se na more, al jebiga nemere ima posla a ja tek sa bolovanja se vratio, pa nebi bilo fino da se ide ope godisnjeg heftu. al mene vuče ono pravo , ono da mi je malo ko pobjec odavde, malo da se izbudalesem ko velki može bit i koju čehinju da popazim pobosanski.
heftu negdje na jadranu godisnju ušteđevinu spizdim ono ko pravi gospodin priko granice sa haubom punom pive i stani ovdje stani ondje, nisam na normi nema telefona, materi bi razglednicu poslo i eto koju školjku vratio kući ko sjetio se koga.
aj miris jadrana mi u nosu vrti mozak.
mislim da će mujo u mornare jebo skolu jebo pare hahahahahahahah. moj mujo dva otkaza u dva mjeseca nebi bilo lijepo al meni more ne izlazi iz glave, ova sparina i ustajali zrak u ovim bosanskim dolinama me utuši, jest da neznam plivat al ko da je meni do plivanja ako dodje stani pani morem se bez problema tušit u plićaku, to znam. joj pa onda ono šepurenje po plaži dlakavim prsima i pivskim stomakom, jao nema te koja bi mi mogla odolit, još oni karirani sorc za kupanje navučem da svi znaju da sam bosanac, hej a mene da izvineš kurac boli za sve, ja uživam sa polovkom pive dvi kifle paštetom i paradajzom, nako preplano već prvi dan mrsko mi se namazat bilo, ma boli me sto bi lepa brena rekla uvo za sve ja imam svoje sne...
pa začu severinu a da mi je otić odavde, i napuni sebi kadu i poslje radnog vremena se pokiseli malo da se rasladim i naravno ode kupit neku zavjesu za prozor sa palmama i morem...pa ako uhvatim koje pivo more bit da se isamutim i pomislim da sam i bio na moru ujutro kad se probudim...

30.06.2012.

ENGLESKI PACIJENT, IL BOSANSKI HASTA (pacijent pa hajd)

Mnogo je to, jebiga evo petnest dana kako sam sjebanog koljena, heruckam pomalo langetu skino, kupio neki strašno skupi steznik i pomalo hodam. U tih petnestak dana nista korisno nisam uradio sem potrosio pare na cigare i ljekove.

Jest da od silnog ležanja i mirovanja nisam mogo spavat duboko u noć pa sam imao vremena da razmišljam o svemu i svačemu, svakom i nikom. Maštao, razmišljao šta sam mogo bit, šta bi mogao postat, pa dođe, na ideju da želim bit doktor, pa  pravnik, pa otac svojoj djeci.

Naravno kod očinstva tu se ono sjebem pravo, ah kako nać majku svojoj djeci. Kako da, sta ako i tako prelistavajuć svoj profil na fb i od bruku nekih prijateljstava na njemu, nako nepokretan bez ikakve inspiacije i što bi se nekom javio ne znam šta bi i pričao a iskren da budem i ne počinje mi se neka priča nemam volje.

Da bi mi kolko tolko ovo mirovanje i bolovanje bilo zanimljivo odem ja i na kontrolu do ortopeda, i vidim djevojku, nako prirodnu plahu, jednostavno za pozeljet zagrlit je. Ma samo bi je grlio i milovo čisto toplo bi mi oko srca bilo da joj rukom mahnem po licu kosu da joj sklonem sa očiju i gledam taj sjaj njene nježnosti njene neiskvarenosti.

Manirima pokupljenim iz provincije prvo prelazim pogledom po ljudima oko nje da vidim da ko nece primjetit kako je gledam, pa nako slucajno sjedam do nje u čekaonici, pa izlazim iz čekaonice da pripalim jednu pa sjedam preko puta nje, uživajuć u onom što vidim...

I... njena desna ruka prelazi preko njenog čela i ukazuje mi se ogroman vjenčani prsten pred očima, momentalno ostajem bez snova, sva moja strategija pada. Al uzalud i dalje je gledam i uživam u onom što vidim, onako blagi osmjeh, snen pogled onih krupnih smeđih oka,svježina neka koja zrači iz nje, taman ten, lica blagog bez trunke ljutnje zlobi, nježnih ruku kojim prelazi po kosi i čelu, blagog glasa prijatnog za uho, kojim govori o svojoj kćerkici koja je kod svekrve ostala i dok mi ta riječ svekrva para uši uživam slušajući kako djevojka žena sa tolikom ljubavlju i pažnjom govori o ćerkici svojoj, melem za dušu. Nevjerovatno lijep osjećaj divljenja njoj, toj osobi koju je ona meni u tom trenutku, tako zadovoljna tako sretna tim što ima i s kojim ponosom ona govori o svome djetu, a mlada žena, vjerovatno a i kroz priču sa njom sam svatio da se udala poslije škole malo radila i sad eto mati supruga snaha.

Bože mislim sebi dal nju njen čovjek zaslužuje dal on vidi u njoj  ovo sto ja gledam kroz tu čežnju za nečim takvim kao što je ona.

Znam da je ne poželi tuđe, ne zavidi, al zavidim njenom mužu na njoj, na majci njegovog djeteta. Bio bi spreman otet mu je uzet za sebe... sebičnošt svoju da nahranim.

Uh koliko sam samo takvih osoba u svom životu zanemario, ne gledajuci ih tako da mogu postat takve osobe kao sto je ova djevojka...ah koliko je nih odlično svojim muževim svojim momcima, svojoj djeci... a ja nisam dobar ni sebi, u svoj samoci i nepokretnosti jedino sto mi naum pada da zavidim drugim, a od silnih jarana drugova, poznanika , porodice, najviše sam sam, svi dođu i odu kao da sam uklet, kao zarazan... a samo gips na nozi imam a nit sam usran nit upišan da me hizmetit treba. Eto samo da nisam sam ne trebaju meni ni banane ni sokovi, treba mi neko ko je moj i tu je uz mene osužen na mene , osuđeni jedno na drugo, osuđeni na međusobnu ljubav...eto toliko željan...ne nje nego njene pažnje...prisutnosti...

06.06.2012.

ko je ovdje lud

Ko je ovdje lud, pa ko nije gledam jučer Džeko uplatio pare onom momku, da se lječi. Svaka čast bogami. Ko bi to mogo halalit. Lično znam mnoge ljude sa parama koji to samo odjebu od sebe ko ne registruju uopšte.

Gledam vazda pomoć ovom pomoć onom, ljudi moji odkud odjednom sad jedan život da vredi dvjesta trista hiljada eurića,lješenje negdje u Danskoj , Švicarskoj , Njemačkoj... i ostalim humanitarnim zemljama.

Vadim bubreg jednom dajem drugom , terapija vaka naka , ljek vakav ljek nakav.

Majko draga ja otišo jutros u apoteku da zatražim nešto protiv upale mičića kutija 12,50 km, kutija čaja markiranog 3,5-4 km. Ne znam ti farmaceuti šta stavljaju u te ljekove haman nas zlatom lječe .

Sjedim kod brice i znaš kako ide ovaj ovo ovj ono, pa pričaju malo o doktorima, veli ovaj sin mu nogu slomio a naveče bilo pa ovaj u bolnicu i prima ga tehničar , a doktor odozgor se javlja i kaže meći mu langetu nako napamet, il ga je snimio fiksnim telefonom neke marke iz starog sistema , ovi drugi neki njegov poznanik odveo mater u jedanest po noći ženi pozlilo gubi se , a sestrica veli nemogu ja doktora probudit , nesmijem. Ovaj na onu minutu do dvanaest doktoru u sobu pa nako dok je pokriven udri udri dok ovaj ne poplavi, valjda doktor vidio da je pogriješio pa mu mater popazi i zamoli da se ne prijavljuje situacija. Guza utrtala.

Neki stari čiko izrađen bolešljiv sa manirima i naviko da doktoru dat moraš , a penzija kakva je takva je ni za struje i vode nemere bit, a pitanje dal je i ima, poneo nako domaćinski doktoru vreću oraha , i iz zahvalnosti daje doktoru što je ovaj svoj poso odradio, a doktor njemu pa dragi djede ko će ovo ogulit.

Ja otišo zubaru u dom zdravlja hajd ono zajebo se, mati me nagovorila jebiga, a ljubazni ovi u ordinaci mene zub cjelu noć boli pa ja nek ga vadi i čekam ja vako od pola 8 da bi doktorica došla u 9 valjda koke hranila il krave muzla pa nije mogla prije, ja stavio knjižicu drugi po redu, pa hajd velim eto me za 15-ak minuta i nek vadi govno iz usta ,al jest vraga ulazi prvi pacijent poslije nje jos tri četir ne sjećam se ni ja više , te eto i doktorica viče imam inventuru za jedanest sati a već 15 do 11 , a meni crno na oči , pa ja počeo da tersam na oni sav svet a svet se prepo , pa da ne plašim pošten svet ja na vrata kuc kuc i doktorka unutra cigarica i kafica, ja i boga i narod i nju i njenu diplomu i zdravstvo i bolnicu a ona ne možete tako gospodine pa kako ne mogu čekam vas od pola 8 pa do jedanaest oka sklopio nisam a vi tu ne pružate ono zašto ste plaćeni nego preko reda ove one. Preti ona meni policijom a ja njoj direktorom zdravlja i razbijanjem automobila pajserom. Malo razuma i na njenoj i na mojoj strani pa me primi dade mi inekciju vidno ljuta, pa me posla da pritrnem, e sad ponovo ulazim i ona cakti predavanje drži a ima ruku u mojim ustima, e bogami sam je ujeo i kontra joj priču sastavio... nakraju mi je dva zuba izvadila i uzela 15 kmova isto kao kod privatnika. Al bar je auto sacuvala . Majke mi rastavio bi ga kako sam ljut bio.

Eh sad kakvi su to veliki humanitarci ovi naši doktori , koji posvetiše zivot spašavanju drugih života , govori jedan događaj iz rata od kojeg se još oporavljamo, bio jedan doktor imo jednog sina, a ovi njegov sin bio doktorov sin, a bio i jedan doktor i on je bio jedini hirurg u vrijeme okruženja u bolnici , a ovi doktorov sin imo pušku ne znam odkud mu, dok je ovi doktor što je bio hirurg imo operaciju, spašavo čovjeku život da bi ovi sinčić uletio s istom tom puškom na istu tu operaciju , i rokno istog tog hirurga , tek onako.

Činjenica jest da je ovaj sinčić odležo u zatvoru i u među vremenu imo besplatno školovanje i smještaj, da bi na kraju školovanja za doktora pukim slučajom bio i odradio kaznu za ubistvo insana.

Danas je taj sinčina od doktora doktor i gospodin čojk, i naravno da inzistira na poštovanju sebe i svog rada... al rijetko ko smije da pomene njegovo rukovanje puškom u datom momentu
02.06.2012.

Odlazim odlazim, zbogom okrutni svjete

Uh hocu u Katar, čuo sam da arapi plaćaju odlično, za nekih šest mjeseci zaradi se 13-14 hiljada čega sad ne znam more bit dolara il eura, pa sam ja odlučio da malo prepipam situaciju i da idem u Aziju, a rekoše da se zbog vrućina radi poslije podne, mogo bi i da se naspavam.

Posao je po gradilištima,pretežno fizički, jebiga nikad nisam naučio da radim sa kranom, il bagerom. Uvjek sam zapovjedo ti tam to tam to zagrni to odgrni, to metni tu to metni vam. I gledao da cipele na isprljam. Nekad mlađi sam noso cigle mješo maltu, al eto uvjek mi ljepše bilo zapovjedat i ugovarat, piskarat itd. Pa se i potrudio da to i postanem...

Sad došo vakat da probam primjenit svoja iskustva i na drugom govornom područiju. Jebiga radio svašta, mogo bi se snać, a i noge perem svaku noć pa valjda bi se uklopio sa ljudima u spavaoni. A i ima me, morem nosat oplatu i vreće, ha ja za 6 mjeseci donesem preko nekolko hiljada, i ludilo kad to preračunam u pive uh majko draga.

 

Bilo bi „dok sam pio, pio sam sve sam rijeke popio preslo mi u naviku otkad sam iz Katra ja došao“

 

Šalu na stranu ja ozbiljno razmišljam da idem, pa vako tražim koga da me pogura... pa ćemo vidjet šta će bit.

Eto malo sam i sa porodicom pričo o tome, a kako me znaju kad za nešto zapnem ja ne odustajem dok ne odustanem...il dok ne riješim.

Pa eto nagovaraju me da ne idem kažu mi da ako odem sad to je gotovo neću se nikad oženit, pseći život ovo ono.

Ma svjestan sam ja toga, al mala je vjerovatnoća da ću se ikad i oženit i da ostanem i da odem. Al ako sad moram da biram da ostanem pa da se ne oženim a bez para  il da odem pa da se ne oženim a imam para. Mislim biti il ne biti pitanje je sad.

Ma ovi seljački brak ja mogu uvjek imat, to nikakav problem nije... al polako ludim svi se oko mene žene,udaju, porađaju... a moja mati jadnica sve viče da hoće onaj moj, da mu ja jedno djete odgojim po svom...draga majka eto mene si odgajala vidi kakav sam ispo, pa i babo je kazo da je znao da ću vakav ispast desetoricu bi napravio valjda bi jedan valjo...

Eto šalu nastranu malo je zezam , al znam da se majka brine da ja ne ostanem samac dovjeka, pa pomalo me svi okolo smaraju da se ženim pa i ja ponekad prepanut njihovim nagovaranjem pomislim da se se sa razlogom brinu.

Evo dok sam ovo piso odluši malo i kartu da proguglam da vididim di je taj Katar, more bit da biciklom krenem il možda pješe, ako tamo ima zemljaka lako ću se uklopit, pa kontam sebi za nekih 7 mjeseci sam tamo taman da poslije nove godine počnem radit il da u maleziju produžim da kao konobar radim... čuo sam da im je to fetiš svi se lože na bjele konobare. Mogo bi ko atrakcija da prođem.

Znači pjehane mi ne gine stari mi je biciklo na otpad prodo, jedino da idem nogicama do tamo.

Htjeo sam ja i padobranom da skočim, pa našo i kako al mi bilo žao dat 450 KM  za to, al sreća imam rusak i cipele pa čak i čizme i to one američke ukro ovom iz esvora mahinalno jest da su mi dva broja veće al poslužiće, kišobran i tavu, kašiku i flašu vode imam. Ko partizan, a imam i BiH zastavu nju sam skino sa doma kulture iz zajebancije, ko im kriv što nisu katanac stavili na alkohol.

More bit da ko i film snimi o meni.

Zahtjevo bi da se film zove „zbogom okrutni svjete odoh u aziju“ il „ 7 mjeseci bez interneta“

A možda bi mu najljepše ime bilo „ kraljuuuuuuuuu“


Stariji postovi